Vrijeme rada u školi bilo je najljepše razdoblje mog radnog vijeka - intervju s umirovljenim lučelničkim domarom Dragom Lovrekom

U potrazi za zanimljivim sugovornicima posjetili smo gospodina Dragu Lovreka, umirovljenog domara područne škole u Lučelnici. Za naš intervju gospodin Lovrek otkrio nam je kako mu je bilo raditi u našoj školi i predstavio nam svog neobičnog kućnog ljubimca.

Molim Vas, predstavite se.

- Ja sam Drago Lovrek, penzioner, star 66, pazi, 66 godina…. Ha, to ti je jako puno! A živim ti tu u Lučelnici, blizu škole. Lepo mi je kaj su tu tak blizu deca, a imam i doma puno zanimacija. I eto… to ti je to!

Što ste radili prije umirovljenja?

- Hm… Čuj, ovak! Počel sam radit prije puno, puno godina. To ti je bilo 1968. godine. Najprije u Zagrebu u Ventilatoru (10 godina), onda u kumrovečkoj valjaonici (10 godina), onda u Zenitu (10 godina) i na kraju u školi (14 godina). I to mi je bilo najljepše razdoblje za rad u životu!

Kako Vam je bilo raditi u našoj školi?

- O, ja sam tamo imao jako lijepa iskustva, znaš! Dobro smo se slagali deca i ja! Rad u školi je stvarno poseban, stalno moraš nekaj popraviti. Svaki čas nekaj pogledaš, nekaj doživiš…

Što ste u našoj školi radili?

- Bio sam domar.

Što se sve u školi mijenjalo od trenutka kada ste počeli raditi do trenutka kada ste otišli u mirovinu?

- Joooj, puno toga se mijenjalo! Na katu smo zamijenili pod parketom. U prizemlju smo stavili laminat. Onda smo sređivali okoliš pa smo odvodne vode sve spojili u jedan odvod. Pa smo napravili onu nadstrešnicu ispred škole pa smo… Svašta… svašta smo radili. Igralište smo farbali, crte smo lajnali, za košarku smo postavljali koš pa smo mreže one stavljali s jedne i druge strane škole, ogradu smo rihtali. Puno smo napravili, ha!?

Volite djecu i volite raditi… Što još volite?

- Sve volim. Volim djecu, volim ljude, volim pjevati, volim plesati, volim se šaliti, sve volim. I volim raditi!

Tko je Bambi?

- Bambi je jedna krasna, krasna srnica i ja je jako volim, znaš! A kad sam je dobil, bila je jako mala, tak u šaku je stala, znaš. I onda smo je lepo hranili mlijekom svaki dan po tri, četiri puta i izrasla je velika sad.

Kakva je Bambi?

- Bambi je jako dobra, draga, mila životinjica. Uvijek kad idem nekamo, plače za menom, trči za menom. Voli se družiti… čak i s pesekom je dobra, s Pikićem, znaš… Nisu ti to neprijatelji! Sve sam uspio sprijateljiti! Tako da je jako, jako dobra.

Zašto ste Bambi dali baš to ime?

- Bila je mala, ko Bambi.

Voli li se Bambi igrati s djecom?

- Voli. Uvijek trči tamo gdje su djeca, ali kad malo pomiriši i vidi da ih ne pozna, onda odstupi. Neće puno se družiti dok čovjeka ne pozna. Tek kad je sigurna da joj čovjek ništa neće napraviti, onda ti se ona druži.

Koliko je Bambi sada stara?

- Godinu i pol. Ona ti je bila mala kad je k nama došla tak da smo je čistili od mrava od krpelja. Čistili smo je, jedva je preživjela. Zato sam sretan kaj je preživjela i sad je tako vesela životinja.

Zašto je Bambi imala po sebi mrave?

- A da... Bila je sama, napuštena, skvrčena oko jednog drva… Il je mamu neko ubio ili ju je možda ona napustila. Jer ako su tri Bambija mala, onda si srna dva uzme i jednoga pušta. Samo dva uzima jer ima dvije cice i onda ih tak hrani. I tak su naši prijatelji našli Bambi pa su nam je donesli jer su oni inače u Zagrebu, tu imaju vikendicu. Nisu je imali gdje ostaviti i onda su se sjetili nas.  Evo, i mi smo valjda ispunili njihova očekivanja. A sad je pak ne bi dali za niš, znaš! 
Bambi je ukras u našem dvorištu!

Pitanja sastavili: Hana Harapin i Luka Petek

Intervju proveo: Luka Petek